Dužina trase – 43 km
Ukupni uspon – 1000 m
Najniža tačka – 640 m
Najviša tačka – 1256 m
Kondiciona težina – 6/10
Tehnička težina – 7/10
Izvora pitke vode – 3
Ovo je još jedan od lepih, relativno kratkih i kondiciono aktivnih uspona na planinski vrh, i to ne bilo koji već Stražu, drugi vrh po visini na Kučaju (samo 28 m niži od susedne Velike Treste), i verovatno jedan od najboljih kučajskih vidikovaca. Ovaj vrlo atraktivan vrh karakterišu vertikalni stenoviti odseci koji se spuštaju ka dolini Bobovačke reke (jedna od reka koje tvore Resavu), pružajući sa ivice veličanstven vidik ka dolini Resave, kao i glavnom grebenu Kučajskih planina na levoj i Beljanici na desnoj strani. Ako se osvrnete, iza sebe ćete videti mistični vrh Lisac, zadenut u šumovitiji deo Dubašničke površi, kao i Crni Vrh sa svojom belom meteorološkom kupolom i čitav greben Velikog Krša, iza koga se pomalja Stol. Sve u svemu, ovo je jedno od mesta na kojima, po vedrom vremenu i u uslovima dobre vidljivosti, zaista vredi biti.
Početak ove vožnje je na Vinatovači, sjajnom mestu za kampovanje gde postoji veliki kameni krst i ozidana nadstrešnica, dokle je zahvaljujući kvalitetnom makadamskom putu (13 km od kraja asfalta u Lisinama) jednostavno stići bilo kakvim kolima. Vinatovača je zbog svoje geografske pozicije sjajno polazište za veći broj atraktivnih krugova po Kučaju i Beljanici, tako da je možete koristiti i kao bazu za duži boravak.
Sama vožnja je što se konfiguracije terena tiče prilično jednostavna: svodi se na lagani, postepeni uspon ka Straži, na kome nakon 10 km vrlo blagog i u dubokom šumskom hladu prijatnog savladavanja 300 m visine do Krnje Jele sledi 4 km vožnje preko livada do Vojala, po gotovo ravnom terenu, da biste, nakon skretanja ka Straži, izveli završnih 350 m uspona u narednih 7 km puta. Dakle, sa prosečnim nagibom od 5% ili manje ovaj uspon se ne može smatrati zahtevnim i biciklisti prosečne kondicije savlađuju ga bez poteškoća.
Pred izbijanje na greben Straže trasa se odvaja od glavnog (nasutog) puta i posle par stotina metara izlazi na otvoreni prostor širokih livada, gde levo od vas ostaje zaobljena šumovita kupa Velike Treste, dok je par desetina metara u šumarku ispod prevoja Hajdučki Kladenac, izvor na najvišoj nadmorskoj visini od svih u slivu Resave, koji se smatra za nezvanično izvorište Resave. Poslednji kilometar do najviše tačke Straže ćete verovatno delimično pedalirati, a delimično gurati, ne samo zbog nagiba koji se pred sam kraj pojačava, već i zbog činjenice da vozite uskom, neravnom stazicom, koja ume da zaraste u visoku travu pa probijanje i zbog toga može da postane nešto teže. No izlazak na Stražu vredi svake mrvice uloženog napora i predstavlja pravu nagradu za upornost u pedaliranju uzbrdo.
Ne sumnjam da ćete gore provesti značajnu količinu vremena, ali koliko god ta pomisao delovala mrsko, u nekom trenutku treba krenuti nizbrdo. Trasa koju sam vam zacrtao vodi putem najsolidnijeg kvaliteta od svih, mada je blago zaobilazna. Ako ste raspoloženi za još probijanja kroz visoku travu i malo više avanture, možete da produžite grebenom Straže ka manjem vrhu, a zatim da na pogodnom mestu skrenete par stotina metara u desno (ka severoistoku) i dokopate se slabašnog kolskog puteljka, koji će vas, i dalje prateći greben Straže, ubrzo spustiti do jednog salaša na prevoju. Od ovog salaša imate dve opcije, bilo da siđete ispod njega gde ćete ubrzo ugledati šumski put koji praveći nekoliko serpentina vrlo brzo silazi na vašu trasu tvoreći značajno skraćenje (ovako je krug čak 8 km kraći, ali gubite posetu vodopadu Buk), ili tako što ćete zaobići salaš s desne strane i prateći puteljak koji i dalje ide desnom padinom grebena, ubrzo se vratiti na zacrtanu trasu.
Ako pak niste raspoloženi za ove eksperimente i „borbu“ sa puteljcima i stazicama lošijeg kvaliteta, vratite se sa vrha Straže na glavni put i nastavite nizbrdo. Solidnim putem ćete se vrlo brzo spustiti u pitomu krašku uvalu Rečke, gde ćete sem na zelene livade nabasati i na veća stada ovaca, koza i krava sa obližnjih farmi (ovo je kraj gde je stočarstvo još uvek intenzivno), a nakon što preko jednog mini prevoja napustite Rečke, na putu prema makadamu Žagubica – Beljanica proći ćete pored izvora dobre vode na dnu jedne velike vrtače desno od puta (u waypoint kolekciji označenoj kao „VODICA“).
Stigavši do glavnog puta skrećete oštro levo i ubrzo ćete se spustiti na Buk. U pozno proleće je ovo čitav sistem slapova koji se u širini od više desetina metara slivaju sa obližnjih mahovinom obraslih stena, često prelivajući se i preko samog puta, dok je u druga godišnja doba ovo izvor sa mnogo manjom količinom vode, ponekad gotovo na granici presušivanja. Dakle, ako Buk želite da vidite u njegovom punom svetlu, posetite ga krajem maja ili početkom juna.
Nastavljate još koji kilometar blago uzvodno dobrim putem koji vodi dolinom reke Busovate, a onda kreće tehnički i kondiciono najzahtevniji segment ove trase – treba nekako „preskočiti“ greben Kraku Ursuli i vratiti se u dolinu Resave. Dosta jak uspon (i u kišnim periodima blatnjav) brzo će vas izvesti na 900 m nadmorske visine, do prevoja odakle imate dve opcije. Jedna je da produžite putem pravi naniže, koji će vas spustiti direktno u dolinu Beljaničke reke, ali kroz nekoliko kapija i privatnih poseda ljudi koji ne vole da im se prolazi kroz posed. Varijanta kojom vodi ovaj trek se prvo penje par desetina metara do jedne jabuke, a zatim skreće putem kroz šumu (često gustu i mestimično pomalo zaraslu, ali vozivu), dugo držeći visinu i na kraju se spuštajući uz nekoliko serpentina u dolinu Beljaničke reke. Naštelujte kočnice pre ovog spusta, trebaće vam.
Skoro da smo stigli do mesta sa koga smo krenuli. Preostaje samo još da putem niz Resavu pređemo još par kilometara do spoja sa Vinatovačom, skrenemo levo preko mostića, i vrlo brzo smo tu. Osvrnite se pritom i bacite poslednji pogled na stenu Straže – lepo je videti gde ste bili, odozdo deluje gotovo neverovatno.
.jpg)
