МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ
МИШЉЕНОВАЦ Поглед са гробља на Старцу. Музеј под ведрим небом. ПОКУШАЈ СТВАРАЊА ЈЕДНОГ ТАКВОГ

Укупно приказа странице

Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Портал

Портал
ПоРтАл | ЗАВЕТИНЕ

Translate

Ко

Ко
(Отворен позив на сарадњу свих сродних душа!) КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.

Претражи овај блог

ПРЕТРАЖИВАЧ

ПРЕТРАЖИВАЧ
САЗВЕЖЂЕ З | Мрежа | ПРЕТРАЖИВАЧ

понедељак, 30. март 2015.

АВРАМОВА ВОДЕНИЦА / Драган Борисављевић

фотографија Бојане Цокић, снимљена у Зајечару. Видети: више: Фотографије БЦ


Аврам Козић пошто пређе многа брда
Дође до Топлице са девет синова
Девет година дању и ноћу
Јазише они воду ногама и рукама голим
И кад код Тамника подигоше брану велику
Девет витлова захуча
И поче да меље воденица Козничка
Сваки син доби по деветоро деце
И девети дан мељаве
А Аврам узе столицу и чибук
Седе под орах пред кућом
Што беше му врсник
Девет снаха доносиле су му девет кафа
Од сванућа до сумрака
К вечери синови се око њега окупљали
И примали заповести за сутра
Ту му је жена прелепа Марија
Доносила пите и погаче кајмак и сир
Печене кокошке ћурке пловке и гуске
Младу јагњетину и јунећи бут
Свињске вешалице и ребра сува
Млеко кисело и сурутку
Љуту ракију шљивовицу
И грејану комовицу кад застуди
И велики врч вина црнога
И тестију воде хладне
Тако је он проводио живот
И вазда друге саветовао као из књиге
Иако ни слова једног није знао
Недељом је облачио ново одело сукнено
Узимао штап што га је сам издељао
И жустро грабећи одлазио до реке
Прегледао уставу ваду витлове
Камење добоше и мушњаке
Узимао брашно међу прсте
Мирисао га и проверавао
Да ли је ситно довољно
Потом на столицу троношку
Седао испред и причом дугом
Заносно разговарао помељаре
Којих је увек много било
Из Баца Тулара Калудре
Тмаве Сувога Дола Стубла Пљакова
Барлова Вршевца Бајгоре Виче
И многих села од Јастрепца
Па све до Радана и Соколовице
И поживе Аврам век и по
Кад му почеше да мру синови
А унуци да одлазе у свет
Њему се учини да се устава његова
Сва разгради и вода однесе низ реку
Све све
И људе и децу и воденицу
И преста да иде икуда
И да седи под орахом
Затвори се у кућу
И у себе
Ни реч да прозбори
Ни дуван да запали
Кад му јавише да је Остоју
Последњег живога сина
Витло свитлало и руке му здробило
Леже у кревет и не уста девет недеља
А кад виде сина оздравелог
Само преврну очи
Сад и Остоја често
Под оним орахом седи
И чека да му се синови
И унуци појаве
Однекуд из света
А у воденицу
Ни он више
Не иде
Нити
Ико живи

      Драган Борисављевић:
Из “АВРАМА: Грађе за легенде” (По избору уредника)