МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ

МУЗЕЈ ПОД ВЕДРИМ НЕБОМ
МИШЉЕНОВАЦ Поглед са гробља на Старцу. Музеј под ведрим небом. ПОКУШАЈ СТВАРАЊА ЈЕДНОГ ТАКВОГ

Укупно приказа странице

Музеј Заветина (Мишљеновац)

Музеј Заветина (Мишљеновац)
ПРУГА ~ „железничка линија 45. упоредника“: Бордо-Лион-Милано-Загреб-Београд- Пожаревац – Мишљеновац – Кучево – прелаз преко Дунава на Ђердапу – Крајова – Одеса

Портал

Портал
ПоРтАл | ЗАВЕТИНЕ

Translate

Ко

Ко
(Отворен позив на сарадњу свих сродних душа!) КО ИМА ПРИСТУП веб-сајтовима и заштићеним, нејавним, локацијама Портала Великих претеча | Сазвежђа З, почев од 17. марта 2019? Власник, уредници, поједини сарадници и пријатељи. Добротвори.Претплатници. Потврђени, примљени чланови Новог Друштва.... | Ауторска права © Мирослав Лукић и синови, 2001. Нека права су задржана.

Претражи овај блог

ПРЕТРАЖИВАЧ

ПРЕТРАЖИВАЧ
САЗВЕЖЂЕ З | Мрежа | ПРЕТРАЖИВАЧ

петак, 4. мај 2012.

ЗЛАТНО ДОБА ЗРЕЛЕ ЛИРИКЕ / Мирослав Тодоровић


М. Тодоровић, у близини цркве Св. Ахилија

Над рукописом збирке песама Мирослава Димитријевића Златно доба
___________________ 
Синтагма Златно доба  бремените симболике и семантике насловљава песничку збирку чија лирика је дестилисана до најчистије суштине. У четири циклуса Наглавачке и наопачке, Душе С Христом се верише, Мречка народ и Песме без глагола веран уклетости певања песник претаче у сликовиту поезију виђење света, живoта, трајања и постојања, па и саме поезије.   Знане истине песник умствено надопуњује сопственим песничким дахом, и духом, симболичке и метафоричке ознаке  изражава стиховима есенцијалне садржајности. „Наглавачке и наопачке“ указује на  вековите теме чији фон је људска, земаљска,  судбина, а „Истина је као игла четинара / вечно без конца шије и опара“. Метафизичка усудност  је у свему, она струји кроз ову поезију, а песник  својим гласом из гласа мнозине древно устројство живота  казује стиховима кроз
чије изговорене речи и неизговорљиво  омогућује  расчитавање садржајних слојева и асоцијативних призива. Да ли је „Наглавачке и наопачке“ стварна  слика, призор у којем се налазимо, и коју песник кроз визуру Златног доба види, или  је стварна она  друга која је песника  подстакла  да кроз  ауторефлексивно промишљање одгонетне реалност виђеног. И живљеног. О томе и прича Чуанг Цуа (4 века пре Христа) коју асоцијација песниковог наслова призива:
„Како могу знати да ли се мртви можда не кају што су се некада грчевито држали живота ? Они који сањају о јади и тузи буде се да суделују у лову. Док сањају не знају да сањају. Неки ће чак тумачити и сам сан који сањају. А тек кад се пробуде виде да је то био сан. Будале мисле да су сада будне и уображавају да знају да ли су прави принчеви или сељаци. Конфучије и ти, обојица сте снови, а ја, који вам кажем да сте снови – ни ја сâм  нисам ништа друго него сан.
Један пут сам ја, Чуанг Цу, сањао да сам лептир, да лепршам тамо-амо онако као што то чине лептири, у машти био сам свестан само тога да сам лептир, а пошто сам несвестан своје људске индивидуалности. Изненада се пробудих и ево где лежим поново као ја. И сада више не знам да ли сам ја човек који је сањао да је био лептир, или сам сада лептир који сања да је човек.“ У песми „Зашто иду у гробље“ песник  стихом „Јер мисли да живи – а снива“ сублимира  те вечне запитаности о постојаности  које надахњују  религију и филозофију кроз времена...
Пева се, резимира, фабулира, у своје певање и мишљење уноси лична искуства  и сазнања  са одјецима прошлости. Индивидуални дух обједињује теме тако да вечита шитања уметности исказује кроз сопствену Реч и живот.  Песме: Цар наглавачке, Царица наопачке...сижејно песнички тематизује теме које симболиком исказују односе (владара и поданика) са алегоријским дискурсом певања чија поента указује на бит ових тема. Песникова онеобичења  реалних основа (садржаја) песме, на начин, како је то Ремизов забележио да се реалност ствара уметношћу доприносе  атмосфери и духу ове поезије. Јер, повезујући данашње слике и давнашње призоре у песми „Нојева шала“
наративни токови ће се слити у слојевиту песму, садржајну са речитим алузијама кроз чија именовања песник  оквире  иронијски испуњава саркастичним сликама ововремене  митологије. Успостављен је лук са древним потопом, тематско клатно повезује времена, песник мотри и твори  стихове дубинског континуитета,  метафорише и боји  бритком сатиром чија универзалност се кроз ову поезију исказује у пуном сјају и садржају  певања. О томе  и песма Будилник:

Низ калдрму док магарац хита
Као сат звоне његова копита

Градом иде жива сахат кула
Одбројава дане до расула


Цела варош разуме ту причу
У коју се све легенде стичу

Крај магарца два носача ходе
Носе самар зоб и аков воде

Међу уши на главу му светлу
Ставили су кресту као петлу:

Па његов ров са ТеВе екрана
Најављује ново светло дана

Склони мудре речи са уснице:
Помислиће да си из луднице

Ради тако као сви што чине:
Скини шешир док магарац мине

Срећном свету у сан не ускачи:
Кад те боли не певај већ – њачи

Тема је знана,  алузија јасна, хуморно и иронијско испуњава атмосферу песме, у  Димитријевићевим стиховима она носи и обележја овог времена, јер ...ров са ТеВе екрана је више од песничког описа  док цела песма предочава поетику личног исказа у којој се  ова тема витализује,  и ововремује. С друге стране она је својeврсно наслеђе коју песници својим песничким духом одржавају.... Смислено песник Мирослав Димитријевић знане теме допуњује личном филозофијом и садржајима које у опеваном исказују и осмишњавају дубље и универзалније поруке. А те поруке изражава стиховима, резимирајућим поентама, у којима је песниково певање и порука златног доба  сумирано у васколикости  завршне песме Епитаф:

Гробна трава
Гробно цвеће
И епитаф
Покојника:

„Од живога
Људског тела
Нигде лепшег
Споменика“




                                                                                                                  Мирослав Тодоровић

Нема коментара:

Постави коментар